Potrošnja, štednja i investicije
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18 | Nivo: Visoka škola strukovnih studija za menadžment u saobraćaju

САДРЖАЈ
Увод ........................................................................................................................... 1
1. Агрегатна понуда и агрегатна тражња ............................................................ 3
2. Потрошња, штедња и инвестиције .................................................................. 6
2.1 Потрошња ....................................................................................................... 6
2.2. Штедња .......................................................................................................... 7
2.3. Инвестиције ................................................................................................... 8
2.3.1. Критеријуми за доношење инвестиционих одлука ......................... 11
2.3.2. Финансирање инвестиција ................................................................ 12
Закључак .................................................................................................................. 13
Литратура
Увод
Економија проучава основна правила понашања и економске законитости у економским активностима. Економија проучава најразличитије економске феномене од производње и потрошње у сеоским домаћинствима, до производње и потрошње на нивоу читавих држава. Укратко, она се бави производњом, расподелом, разменом и потрошњом.
Предмет проучавања економије дели се на две области:
микроекномију и
макроекономију.
Микроекономија потиче од грчких речи ΜΙΚΡΟΣ (мали) и ΟΙΚΟΝΟΜΙΑ (правила у раду газдинстава). Проучава привредне субјекте са становишта производње. Она се бави изучавањем појединачних економских појава, проблемима везаним за активности и организацију прдеузећа. Макроекономија потиче од грких речи MAKΡΥΣ (велики) ΟΙΚΟΝΟΜΙΑ (правила у раду газдинстава). Макроекономија се бави укупним економским кретањем на нивоу привреде као целине. Макроекономија проучава појаве, процесе и проблеме, као што су: бруто производ, друштвени производ, национални доходак, потрошња, штедња, инвестиције, друштвена репродукција, привредни раст, укупне инвестиције, привредна равнотежа, запосленост, инфлација, стабилизација, платни биланс...
Макроекономија добија на значају после велике економске кризе (1929-1939. године), када су обелодањени економски проблеми са несагледивим последицама које се нису могле лако разрешити. То је увидео Џон Мајнард Кејнс (1883-1946), па се појава макроекономије везује за његово име.
У раду ћемо се посебно бавити потрошњом, штедњом и инвестицијама, појмовима којима се бави макроекономија, тј. бавићемо се макроекономским променама.
Макроекономски показатељи су:
Бруто домаћи производ (BDP или GDP);
Нето домаћи производ (NDP);
Бруто друштвени производ (GNP; GNP=GDP-NFP (нето иноземно факторско плаћање);
Национални доходак (NI; NI=w+i+R+Pf=GDP-(Dp+T));
Расположиви доходак (DI; DI=C+S=NI (укупни доходак)-Td (непосредни порез)+Tp (трансферна плаћања);
Нето економско благостање (NEW; NEW=GDP-Dp+доколица и сива економија).
Агрегатна понуда и агрегатна тражња
Макроекономија у центар интересовања ставља проблеме агрегатне понуде и агрегатне тражње.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]